Mangan je esencijalni mineral u tragovima, koji ima va\u017enu ulogu u biolo\u0161kim procesima u organizmu. Tijelo ga ne mo\u017ee proizvesti pa ga unosimo putem hrane. U hrani se mo\u017ee na\u0107i u razli\u010ditim izvorima. Najvi\u0161e ga ima u \u017eitaricama (neprera\u0111ene \u017eitarice, heljda, bulgur, p\u0161enica i zob), razne sjemenke, p\u0161eni\u010dne klice, \u0161koljke, ora\u0161asti plodovi, mahunarke, ri\u017ea, lisnato povr\u0107e, ananas, kava, crni \u010daj i brojni za\u010dini. Ljudi apsorbiraju samo oko 1% do 5% mangana iz hrane. Dojen\u010dad i djeca imaju tendenciju apsorbirati ve\u0107e koli\u010dine mangana nego odrasli. Osim toga, u\u010dinkovitost apsorpcije mangana pove\u0107ava se s niskim unosom mangana, a smanjuje s ve\u0107im unosom, no malo se zna o mehanizmima koji kontroliraju apsorpciju. Utvr\u0111ena je razlika u apsorpciji mangana izme\u0111u spolova, odnosno mu\u0161karci apsorbiraju znatno manje mangana u odnosu na \u017eene. Smanjena gastrointestinalna apsorpcija mangana u mu\u0161karaca povezana je sa statusom \u017eeljeza i vi\u0161im koncentracijama feritina u serumu.<\/p>\n\n\n\n
Odgovaraju\u0107i dnevni unos mangana iznosi 2,3 mg\/dan za odrasle mu\u0161karce i 1,8 mg\/dan za odrasle \u017eene. Za trudnice adekvatan unos je 2 mg\/dan a u razdoblju dojenja 2,6 mg\/dan. Odgovaraju\u0107i unos za djecu stariju od 1 godine je 1,2 mg. Eksperimentalno izazvan nedostatak mangana uzrokovao je niz \u0161tetnih u\u010dinaka, poput slabijeg rasta, lo\u0161e izgradnje kostiju i defekte kostura, smanjenu plodnost i uro\u0111ene mane, abnormalnu toleranciju glukoze i promijenjen metabolizam lipida i ugljikohidrata kod \u017eivotinja i ljudi.<\/p>\n\n\n\n
Iako je mangan na\u0161em tijelu potreban u malim koli\u010dinama, ima brojne pozitivne u\u010dinke. Pozitivan utjecaj na zdravlje ispoljava se kroz vi\u0161e funkcija koje mangan obavlja u organizmu. Prije svega ulazi u sastav nekoliko enzima koji omogu\u0107avaju obavljanje biolo\u0161kih procesa u tijelu. Tako primjerice mangan ulazi u sastav piralokinaze, enzima koji je klju\u010dan u metabolizmu ugljikohidrata. Podr\u017eava regulaciju razine \u0161e\u0107era u krvi \u0161to mo\u017ee doprinijeti ravnote\u017ei glukoze i smanjenju rizika od razvoja inzulinske rezistencije. Mangan je neophodan i za aktivnosti enzima koji su uklju\u010denu u sintezu i razgradnju masti kao \u0161to su lipaza i aciltransferaza. Na ovaj na\u010din sudjeluje u regulaciji proizvodnje energije u na\u0161em tijelu. Kada su u pitanju proteini, ulazi u sastav proteaze koja je va\u017ena za sintezu novih proteina te formiranje kolagena koji je esencijalan za zdravlje ko\u017ee, kose, zglobova i kostiju. Uklju\u010den je u metabolizam drugih minerala kao \u0161to su kalcij, magnezij i fosfor. To je posebno va\u017eno s aspekta odr\u017eavanja zdravlja kostiju i zglobova. Mangan sudjeluje i u sintezi neurotransmitera koji su bitni za pravilno funkcioniranje \u017eiv\u010danog sustava. Va\u017ean je za rast vezivnog tkiva, zgru\u0161avanje krvi, funkcioniranje imunolo\u0161kog sustava te pravilnu funkciju reproduktivnih hormona.<\/p>\n\n\n\n
Mangan ima antioksidativnu ulogu. On je su-\u010dimbenik za enzim superoksid dismutazu (SOD) koji poma\u017ee u neutralizaciji slobodnih radikala u organizmu. Ina\u010de, slobodni radikali mogu o\u0161tetiti stanice i tkiva. Ovaj enzim je va\u017ean u smanjenju oksidativnog stresa koji se povezuje i s tihom upalom i razvojem suvremenih bolesti poput kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa, bolesti oka pa \u010dak i raka. Upravo zbog antioksidativne uloge mangana preko enzima koji su dalje uklju\u010deni u metabolizam makronutrijenata, postavlja se pitanje mogu li nedostatak mangana ili pak njegov vi\u0161ak utjecati na pojavu dijabetesa tipa 2? Zanimljivo je da postoje studije koje pokazuju da i smanjena i pove\u0107ana koncentracija mangana u krvi mogu biti u korelaciji s dijabetesom tipa 2. Studija u Kini na 122 odrasle osobe s novo-dijagnosticiranim dijabetesom tipa 2 i 429 odraslih osoba bez dijabetesa u dobnom rasponu od 40 do 92 godine, pokazuje da oni koji su imali najve\u0107e koncentracije mangana u plazmi imali su i 7,88 puta ve\u0107u vjerojatnost da \u0107e imati dijabetes u odnosu na one koji su imali najni\u017eu koncentraciju mangana u plazmi. S druge strane studija na Sardiniji pokazuje da su srednje koncentracije mangana u krvi bile ni\u017ee kod osoba koje su bolovale od dijabetesa tipa 1 ili 2 u odnosu na ispitanike koji nisu imali oboljenja. Postoje studije koje nisu imale korelaciju mangana s prevalencijom dijabetesa. Istra\u017eivanja na \u017eivotinjama sugeriraju da dodatak mangana mo\u017ee pobolj\u0161ati toleranciju glukoze, smanjiti oksidativni stres i pobolj\u0161ati endotelnu funkciju kod dijabetesa. Studije na mi\u0161evima s dijabetesom pokazale su da dovoljna razina superoksid dismutaze djeluje za\u0161titni\u010dki protiv dijabeti\u010dkih komplikacija kao \u0161to su kardio-miopatija, retinopatija, neuropatija. Ovo saznanje pru\u017ea mogu\u0107nost kori\u0161tenja djelovanja superoksid dismutaze i na ljudima, ali jo\u0161 uvijek nema dovoljno klini\u010dkih studija. Istra\u017eivanja dalje pokazuju da terapijska primjena mangana mo\u017ee pove\u0107ati lu\u010denje inzulina za pobolj\u0161anje tolerancije glukoze, smanjiti oksidativni stres te rizik od endotelne disfunkcije kod dijabetesa. S druge strane, i akutna izlo\u017eenost ve\u0107oj koli\u010dini mangana u prehrani mo\u017ee uzrokovati smanjenu razinu inzulina u plazmi, brzu hiperglikemiju i hipoinuzilinemiju, pra\u0107enu hipoglikemijom.<\/p>\n\n\n\n
Pored dijabetesa tipa 2, pretilost, inzulinska rezistencija, ateroskleroza, hiperlipidemija, nealkoholna bolest jetre i steatoza jetre drasti\u010dno su se pove\u0107ale u posljednjih 30 godina. Radi se o metaboli\u010dkim poreme\u0107ajima koji se grupiraju pod nazivom metaboli\u010dki sindrom. Dijagnosticiraju se kroz kriterije: abdominalna gojaznost, poreme\u0107en metabolizam ugljikohidrata, visok krvni tlak, dislipidemija. Studije su pokazale da su metaboli\u010dke bolesti povezane s oksidativnim stresom i upalom. Zbog uloga koje ima u sastavu enzima, mangan se smatra va\u017enim, posebno u sastavu superoksid dismutaze koja se nalazi unutar mitohondrija i \u0161titi ih od oksidativnog stresa. Ako su mitohondriji o\u0161te\u0107eni ili nefunkcionalni, proizvodnja slobodnih radikala dodatno \u0107e se pove\u0107ati i pogor\u0161ati oksidativni stres. Studije povezanosti mangana i nastanka metaboli\u010dkog sindroma dosta su razli\u010dite. Kineski istra\u017eiva\u010di otkrili su da je metaboli\u010dki sindrom kod mu\u0161karca obrnuto proporcionalan unosu mangana, ali s pove\u0107anim rizikom kod \u017eena kada pove\u0107aju unos mangana. Ve\u0107i unos mangana bio je povezan i s manjom abdominalnom pretilo\u0161\u0107u te ni\u017eim stupnjem ateroskleroze kod mu\u0161karaca. Kod korejskih \u017eena s metaboli\u010dkim sindromom, unos mangana bio je znatno ni\u017ei nego kod ispitanika zdrave kontrolne skupine. Isti je rezultat prona\u0111en i kod \u017eena koje su samo imale povi\u0161en krvni tlak. Ograni\u010davaju\u0107a okolnost epidemiolo\u0161kih studija svakako su prehrambene navike pojedinaca koje moraju biti uzete u obzir prilikom istra\u017eivanja kako bi se dobila to\u010dnija predod\u017eba o utjecaju mangana.<\/p>\n\n\n\n
Ateroskleroza je bolest arterijske stijenke karakteristi\u010dna po nakupljanju kolesterola, a mo\u017ee dovesti do sr\u010danog, mo\u017edanog udara i angine. Znanstveni dokazi ukazuju na to da se radi o kroni\u010dnoj upalnoj bolesti stijenke krvnih \u017eila, a klju\u010dni \u010dimbenici nastanka su oksidirani lipoproteini niske gusto\u0107e i disfunkcija endotela, koji su usko povezani s neravnote\u017eom oksidacijskog stresa i razvojem upale. Pokazuje se da superoksid dismutaza s manganom, smanjuje oksidaciju LDL-a i \u0161titi od endotelne disfunkcije. Smatra se da razina mangana u serumu mo\u017ee biti uspje\u0161na metoda za odre\u0111ivanje ranih stadija ateroskleroze. Nekoliko studija pokazalo je da suplementacija manganom mo\u017ee smanjiti adheziju monocita izazvanih glukozom na endotel i potencijalno odgoditi ili sprije\u010diti nastanak ateroskleroze. Me\u0111utim, u epidemiolo\u0161kim studijama kod starijih osoba s aterosklerozom u dobi od 61 do 100 godina na\u0111ene su vi\u0161e koncentracije mangana u krvi u usporedbi sa zdravim ispitanicima. Sve to govori da je za razumijevanje mehanizma djelovanja potrebno vi\u0161e klini\u010dkih studija na ljudima jer epidemiolo\u0161ke ne uzimaju u obzir sve \u010dimbenike.<\/p>\n\n\n\n
Podru\u010dje oksidacijskog stresa zahtijeva multifaktorski pristup i razmatranje velikog broja varijabli. Svakako da je mangan jedan od va\u017enih \u010dimbenika jer se ve\u0107 odavno zna koja je njegova funkcija u tijelu. Ipak treba biti oprezan, jer u prevelikim dozama mo\u017ee biti toksi\u010dan. Prekomjerno izlaganje manganu iz okoli\u0161a ili na radnom mjestu prepoznato je kao rizi\u010dni \u010dimbenik tamo gdje se provodi eksploatacija ove rude, primjerice u Africi, Kini i Australiji. Postupcima eksploatacije manganu se izla\u017eu ne samo radnici nego kroz zaga\u0111enje okoline i populacija koja \u017eivi na tom podru\u010dju. Akutna izlo\u017eenost manganu mo\u017ee dovesti do manganizma. Kroni\u010dna izlo\u017eenost izaziva nervno trovanje koje ima simptome sli\u010dne Parkinsonovoj bolesti kao \u0161to su tremor, te\u0161ko\u0107e s motorikom, promjene u pona\u0161anju. Prekomjeran unos mangana mo\u017ee \u0161tetno djelovati i na apsorpciju \u017eeljeza i kalcija, jer se u na\u0161em organizmu ovi minerali \u201enatje\u010du\u201c za svoj transport. Zato je mangan pravi primjer koliko je va\u017ena ravnote\u017ea u njegovom konzumiranju i dr\u017eati se odgovaraju\u0107eg dnevnog unosa.<\/p>\n\n\n\n
LITERATURA<\/p>\n\n\n\n